7. aprila 2016. u hotelu Hyatt Regency održana je konferencija o bezbednosti hrane pod nazivom “Šta jedemo?”. Konferencija jeorganizovana od strane TMS CEE i medijske kuće BIZLife, uz podršku DSW (Deutsch-SerbischeWirtschaftvereignung). Partneri konferencije bili su Carnex i Mlekoprodukt.

Tema konferencije bila je proces proizvodnje hrane odprirodnog okruženja do finalnog proizvoda, poređenje stanja kvaliteta ibezbednosti sa regionom i EU, sertifikati, benefiti standardizacije,kao i put hrane do globalnog tržišta.

Konferenciju je otvorila ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, dr SnežanaBogosavljević Bošković.

„Kao Ministarstvu, naš prioritet je obezbeđivanje adekvatnogfunkcionisanja svih institucija nadležnih za bezbednost hrane i uspostavljanjepunog poverenja građana. U tom smislu, naše aktivnosti su usmerene kaunapređenju zakonodavnog okvira i povećanju efikasnosti inspekcijskih službi, au cilju efikasnije kontrole i upravljanja rizikom“, izjavila je ministarka idodala da je hrana u Srbiji zdrava i bezbedna, a srpski proizvođači izvozekvalitetne proizvode.

Direktor kompanije TMS, Boško Gavović, istakao je da je veoma zadovoljančinjenicom da je konferencija ugostila nešto više od 200 ljudi i da vidipotencijal da ovo postane godišnji ritual s obzirom na aktuelnost teme. Naveo jeda su zahtevi sve viši iz godine u godinu ali da nažalost proizvođači videsertifikovanje kao nemilu obavezu, što treba da se promeni u najskorijem roku. Takođeje dodao interesantan podatak, da na 470000 registrovanih poljoprivrednihgadinstava imamo 2500 – 3000 pravnih lica i da je broj sertifikovanih uprimarnoj proizvodnji – zanemarljiv. Kada je o prehrambenoj industriji reč, od10000 subjekata sertifikate poseduje njih 4000

TamaraPenjić, direktor proizvodnjeu kompaniji Carnex kaže da su jedna od retkih kompanija u domaćoj mesnojindustriji koja u potpunosti kontroliše ceo proizvodni proces: “Sami proizvodimo stočnu hranu, uzgajamo životinje na domaćim farmama i koristimo savremenu tehnologiju. Pažljivo biramo sirovine koje koristimo u proizvodnji i ispunjavamonajviše standarde kada je reč o kvalitetu i bezbednosti hrane, a među kojima su sertifikovani ISO,HACCP, IFS i BRC standard. Sve to nam daje za pravo dagarantujemo kvalitet i bezbednost svih proizvoda koji iz naše fabrike stižu dodomaćih i inostranih kupaca.”

JelaPetrović, LA TÜVSÜD, Menadžer sektora Food, govorila je o tome zašto neki trgovinskilanci zahtevaju posebne standarde. Sve je više akcidentnih situacija odtrovanja hranom. Ugrožene su najosetljivije kategorije naše populacije. Pozakonu o hrani obavezan je HACCP, ali to nije dovoljno. Menadžment sistema kvalitetai zdravstvene bezbednosti hrane je tokom poslednjih nekoliko decenija postaoneizostavan u svim fazama poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i lancasnabdevanja. Pristup ovoj oblasti se tokom godina značajno menjao usled sveevidentnijeg uticajaglobalizacije naprocese proizvodnje i distribucije hrane. Zbog neujednačenosti zakonskihregulativa na državnom nivou, sve veći broj trgovinskih lanaca i distributerahrane od svojih dobavljača zahteva uvođenje posebnih privatnih standarda kojisu neobavezni sa zakonskog stanovišta, ali su, sa druge strane, neophodni za plasman proizvoda naglobalno tržište.

Kao jedan od odgovora na postavljenproblem neharmonizovanih zakonskih normi, formirana je Globalna inicijativa za bezbednost hrane (GFSI) koja danas obuhvata 10međunarodno priznatih standarda. GFSI (Global Food Safety Initiative) jenastala 2000. godine, kao rezultat saradnje vodećih svetskih eksperata uprodaji, proizvodnji i pružanju usluga u oblasti hrane. Cilj osnivanja je povećanje poverenja korisnika kroz obezbeđivanjesigurnijih prehrambenih proizvoda širom sveta. Radom GFSI koordiniše Consumer GoodsForum (forum robe široke potrošnje). GFSI vodičem su obuhvaćeni svi ključnifaktori za prehrambenu proizvodnju: menadžment sistemima za bezbednost hrane,dobre prakse (GMP, GAP, GDP, GLP), HACCP zahtevi i zahtevi za isporuku sistemaza menadžment bezbednošću hrane. Poslednjim GFSI vodičem je pokriven gotovocelokupan lanac snabdevanja prehrambenih proizvoda.

Marija Kalentić ,regionalnadirektorka međunarodne organizacije Dunav Soja, objasnila jesledeće: „Uvoz mesa i mleka je uveliko naša realnost, a malo je poznato daukoliko na ovim proizvodima nema oznake „bez GMO“, u najvećem broju slučajevaoni su dobijeni od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom.Evropa je zavisna od uvoza soje, koja se koristi za ishranu životinja. Na tajnačin GM soja iz Argentine, Brazila pronalazi put i do naše trpeze. Evropskezemlje su našle način da zaštite svoje potrošače upravo dajući mogućnostdobrovoljnog označavanja hrane i proizvoda bez GMO. Dunav Soja je evropskistandard kvaliteta, koji garantuje da su proizvodi (meso, jaja, mleko), nakojima se znak nalazi dobijeni od životinja koje su hranjene isključivo domaćomili evropskom sojom koja NIJE GMO. Ovaj standard prati i kontriše sve učesnikeu celom tržišnom lancu soje, od proizvođača, trgovaca, prerađivača soje,proizvođača stočne hrane, farme životinja do krajnjih prehrambenih proizvoda.

Tek nakon kontrolei sertifikacije svih učesnika u lancu, od njive do trpeze, krajnji proizvodmože da nosi oznaku „hranjeno sojom kontrolisanog porekla i kvaliteta DunavSoja“. Zahvaljujući zvaničnom odobrenju Dunav Soja standarda i oznake od straneministarstva poljoprivrede sada ce i potrošači u Srbiji imati mogućnost izbora.Očekujemo da se prvi proizvodi na tržištu pojave ovog meseca.

Kao zaključak seizdvojila ideja da moramo svi da seuključimo u podizanje svesti o ovoj temi, od privredne komore do potrošačai proizvođača. Ovo je pogotovo važno zbog cele situacije oko otvaranjapoglavlja za priključivanje EU. Trenutno idemo ka tim zakonima i to ne trebagledati nikako drugačije nego kao pozitivan korak u napred.