Dali srpski potrošači znaju šta jedu? Koliki je broj zemalja u svetu čijepoljoprivrede nisu GMO? Da li hleb sa kvascem zaista goji i kako mineralna vodamože da ima pozitivno dejstvo na brojne zdravstvene probleme? Ovo su samo nekaod pitanja na koje su odgovore dali svetski i domaći stručnjaci iz oblastiproizvodnje hrane, poljoprivrede i kontrole kvaliteta na Drugoj međunarodnojkonferenciji o bezbednosti hrane „Šta jedemo“, koja je održana 11. maja u organizacijisertifikacionog i kontrolnog tela TMS CEE i medijske kuće BIZLife u beogradskomhotelu Falkeinsteiner.

Konferenciju je otvorio Nenad Dolovac, savetnik ministra poljoprivrede izaštite životne sredine, lepim vestima da je upravo tog dana održana konstitutivnasednica Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane. Ovotelo, koje čini 15 eksperata iz različitih oblasti, imaće savetodavnu funkcijuu cilju povećanja bezbednosti hrane na našem tržištu ali će, između ostalog,odlučivati i o prometu genetski modifikovanih organizama u Srbiji. Dolovac je inajavio da će 22. maja biti promovisana oznaka „Srpski kvalitet“ koja ćestajati na određenim proizvodima koji potiču iz Srbije.

Boško Gavović, generalni direktor TMS CEE upravo je govoreći o GMO izneo, dosada malo poznat podatak, da je Srbija jedna od tri zemlje u svetu čijepoljoprivrede nisu GMO, što predstavlja izuzetnu šansu za našu zemlju, pogotovouzimajući u obzir činjenicu da će do 2050. godine potražnja za poljoprivrednimproizvodima porasti za čak 70 odsto. Na istom panelu, koji je za temu imao „Štajedemo“, govorio je i Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivreduPrivredne komore Srbije, koji je istakao prednost takozvanih „premiumproizvoda“ ( poput „bejbi bifa“) za kojima postoji velika potražnja naevropskom, ali i svetskom tržištu, ali srpsko stočarstvo nije u mogućnosti daih podmiri, iako za njihovu prozvodnju postoje uslovi. Goran Papović,predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je da je simptomatičnokako se na našem tržištu uglavnom prodaje meso za koje se navodi da je„juneće“, iako je dobro poznato da je u pitanju goveđe meso. On je ukazao i nato da ni kupovina na pijaci više ne garantuje kvalitetan i dobar proizvod, jerproizvođači često stavljaju natpis „organsko“, iako je precizno definisano štaje organski uzgojen proizvod; ali je pohvalio spremnost velikih trgovinskihlanaca da kontrolišu svoje proizvode. O tome zašto se „veliki igrači“ nasvetskom tržištu odlučuju za primenu nekih od standarda i šta im to donosipričao je Marek Marzec iz International Featured Standards – IFS, Central andEastern Europe. O tome kakve sve prevare u industriji hrane postoje (npr.prodaje ulja od semenki kao maslinovog ulja ili mocarele na kojoj piše da „ne sadržimleko“) govorio je Marco Berutti iz TÜV SÜD Management Service.

Na drugom panelu, pod nazivom „Specifičnosti pojedinih tipova proizvodnje“ GordanaMačak, direktor kvaliteta Mlekoprodukta govorila je, između ostalog, osledljivosti proizvodnje u mlekarskoj industriji, opozivu proizvoda i o tomešta to predstavlja za kompaniju. Zoran Miladinović, Baking Center Manager izkompanije Lesaffre pričao je o glavnim trendovima u pekarstvu danas – prednostimakorišćenja takozvanog kiselog testa, ali i „razotkrio mit“ o tome da hlebovi sakvascem goje i nadimaju, naime kvasac u pekarskim proizvodima je inaktivisan ine može da izazove fermentaciju u sistemu za varenje kod ljudi. ProfesorMedicinskog fakulteta u Beogradu, dr Tomislav Jovanović, izneo je zanimljivepodatke o značaju magnezijuma za ljudski organizam i zdravlje, kao i oblagotvornom uticaju vode bogate magnezijumom na preko 350 vitalnih ćelijskihreakcija.

Tema trećeg panela bila je primarna i organska proizvodnja, a o aktulnimstatusima sertifikacije u primarnoj proizvodnji pričali su dr Budimir Plavšić,načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu i zaštitu dobrobiti životinja Upraveza veterinu Ministarstva poljoprivrede, dr Dragan Šefer, profesor Veterinarskogfakulteta u Beogradu i Bratislav Milošević, MS Manager TMS CEE.